Definify.com
Definition 2024
бијен
бијен
Serbo-Croatian
Participle
бѝје̄н (Latin spelling bìjēn)
- past passive participle of bȉti
Declension
indefinite forms
| singular | masculine | feminine | neuter | |
|---|---|---|---|---|
| nominative | бијен | бијена | бијено | |
| genitive | бијена | бијене | бијена | |
| dative | бијену | бијеној | бијену | |
| accusative |
inanimate animate |
бијен бијена |
бијену | бијено |
| vocative | бијен | бијена | бијено | |
| locative | бијену | бијеној | бијену | |
| instrumental | бијеним | бијеном | бијеним | |
| plural | masculine | feminine | neuter | |
| nominative | бијени | бијене | бијена | |
| genitive | бијених | бијених | бијених | |
| dative | бијеним(а) | бијеним(а) | бијеним(а) | |
| accusative | бијене | бијене | бијена | |
| vocative | бијени | бијене | бијена | |
| locative | бијеним(а) | бијеним(а) | бијеним(а) | |
| instrumental | бијеним(а) | бијеним(а) | бијеним(а) | |
definite forms
| singular | masculine | feminine | neuter | |
|---|---|---|---|---|
| nominative | бијени | бијена | бијено | |
| genitive | бијеног(а) | бијене | бијеног(а) | |
| dative | бијеном(у/е) | бијеној | бијеном(у/е) | |
| accusative |
inanimate animate |
бијени бијеног(а) |
бијену | бијено |
| vocative | бијени | бијена | бијено | |
| locative | бијеном(е/у) | бијеној | бијеном(е/у) | |
| instrumental | бијеним | бијеном | бијеним | |
| plural | masculine | feminine | neuter | |
| nominative | бијени | бијене | бијена | |
| genitive | бијених | бијених | бијених | |
| dative | бијеним(а) | бијеним(а) | бијеним(а) | |
| accusative | бијене | бијене | бијена | |
| vocative | бијени | бијене | бијена | |
| locative | бијеним(а) | бијеним(а) | бијеним(а) | |
| instrumental | бијеним(а) | бијеним(а) | бијеним(а) | |