Definify.com
Definition 2024
почетник
почетник
Macedonian
Noun
почетник • (početnik) m
Inflection
Declension of почетник
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | почетник | почетници |
| definite unspecified | почетникот | почетниците |
| definite proximal | почетников | почетнициве |
| definite distal | почетникон | почетницине |
| vocative | почетнику | почетници |
| count form | — | почетника |
Serbo-Croatian
Etymology
From по̀че̄ти.
Pronunciation
- IPA(key): /pǒt͡ʃetniːk/
- Hyphenation: по‧чет‧ник
Noun
по̀четнӣк m (Latin spelling pòčetnīk)
Declension
Declension of почетник
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | по̀четнӣк | по̀четнӣци |
| genitive | почетника | почетника |
| dative | почетнику | почетницима |
| accusative | почетника | почетнике |
| vocative | по̀четнӣче | почетници |
| locative | почетнику | почетницима |
| instrumental | почетником | почетницима |
References
- “почетник” in Hrvatski jezični portal