Definify.com
Definition 2024
izreći
izreći
Serbo-Croatian
Verb
ìzreći pf (Cyrillic spelling ѝзрећи)
Conjugation
Conjugation of izreći
Infinitive: izreći | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: ìzrekāvši | Verbal noun: — | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ja | ti | on / ona / ono | mi | vi | oni / one / ona | |
Present | izreknem / izrečem | izrekneš / izrečeć | izrekne / izreče | izreknemo / izrečemo | izreknete / izrečete | izreknu / izreku | |
Future | Future I | izreći ću | izreći ćeš | izreći će | izreći ćemo | izreći ćete | izreći će |
Future II | budem izrekao1 | budeš izrekao1 | bude izrekao1 | budemo izrekli1 | budete izrekli1 | budu izrekli1 | |
Past | Perfect | izrekao sam1 | izrekao si1 | izrekao je1 | izrekli smo1 | izrekli ste1 | izrekli su1 |
Pluperfect | bio sam izrekao1 | bio si izrekao1 | bio je izrekao1 | bili smo izrekli1 | bili ste izrekli1 | bili su izrekli1 | |
Aorist | izrekoh | izreče | izreče | izrekosmo | izrekoste | izrekoše | |
Conditional I | izrekao bih1 | izrekao bi1 | izrekao bi1 | izrekli bismo1 | izrekli biste1 | izrekli bi1 | |
Conditional II | bio bih izrekao1 | bio bi izrekao1 | bio bi izrekao1 | bili bismo izrekli1 | bili biste izrekli1 | bili bi izrekli1 | |
Imperative | — | izrekni / izreci | — | izreknimo / izrecimo | izreknite / izrecite | — | |
Active past participle | izrekao m / izrekla f / izreklo n | izrekli m / izrekle f / izrekla n | |||||
Passive past participle | izrečen m / izrečena f / izrečeno n | izrečeni m / izrečene f / izrečena n | |||||
1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. |
Related terms
- izrícati impf