Definify.com
Definition 2024
вран
вран
Serbo-Croatian
Adjective
вра̑н (definite вра̑нӣ, Latin spelling vrȃn)
Declension
indefinite forms
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | вран | врана | врано | |
genitive | врана | вране | врана | |
dative | врану | враној | врану | |
accusative |
inanimate animate |
вран врана |
врану | врано |
vocative | вран | врана | врано | |
locative | врану | враној | врану | |
instrumental | враним | враном | враним | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | врани | вране | врана | |
genitive | враних | враних | враних | |
dative | враним(а) | враним(а) | враним(а) | |
accusative | вране | вране | врана | |
vocative | врани | вране | врана | |
locative | враним(а) | враним(а) | враним(а) | |
instrumental | враним(а) | враним(а) | враним(а) |
definite forms
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | врани | врана | врано | |
genitive | враног(а) | вране | враног(а) | |
dative | враном(у/е) | враној | враном(у/е) | |
accusative |
inanimate animate |
врани враног(а) |
врану | врано |
vocative | врани | врана | врано | |
locative | враном(е/у) | враној | враном(е/у) | |
instrumental | враним | враном | враним | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | врани | вране | врана | |
genitive | враних | враних | враних | |
dative | враним(а) | враним(а) | враним(а) | |
accusative | вране | вране | врана | |
vocative | врани | вране | врана | |
locative | враним(а) | враним(а) | враним(а) | |
instrumental | враним(а) | враним(а) | враним(а) |