Definify.com
Definition 2025
мучен
мучен
Serbo-Croatian
Adjective
му̏чен (definite му̏ченӣ, Latin spelling mȕčen)
Declension
indefinite forms
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | мучен | мучена | мучено | |
genitive | мучена | мучене | мучена | |
dative | мучену | мученој | мучену | |
accusative |
inanimate animate |
мучен мучена |
мучену | мучено |
vocative | мучен | мучена | мучено | |
locative | мучену | мученој | мучену | |
instrumental | мученим | мученом | мученим | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | мучени | мучене | мучена | |
genitive | мучених | мучених | мучених | |
dative | мученим(а) | мученим(а) | мученим(а) | |
accusative | мучене | мучене | мучена | |
vocative | мучени | мучене | мучена | |
locative | мученим(а) | мученим(а) | мученим(а) | |
instrumental | мученим(а) | мученим(а) | мученим(а) |
definite forms
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | мучени | мучена | мучено | |
genitive | мученог(а) | мучене | мученог(а) | |
dative | мученом(у/е) | мученој | мученом(у/е) | |
accusative |
inanimate animate |
мучени мученог(а) |
мучену | мучено |
vocative | мучени | мучена | мучено | |
locative | мученом(е/у) | мученој | мученом(е/у) | |
instrumental | мученим | мученом | мученим | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | мучени | мучене | мучена | |
genitive | мучених | мучених | мучених | |
dative | мученим(а) | мученим(а) | мученим(а) | |
accusative | мучене | мучене | мучена | |
vocative | мучени | мучене | мучена | |
locative | мученим(а) | мученим(а) | мученим(а) | |
instrumental | мученим(а) | мученим(а) | мученим(а) |