Definify.com
Definition 2024
усмен
усмен
Serbo-Croatian
Adjective
у̏смен (definite у̏сменӣ, Latin spelling ȕsmen)
Declension
indefinite forms
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | усмен | усмена | усмено | |
genitive | усмена | усмене | усмена | |
dative | усмену | усменој | усмену | |
accusative |
inanimate animate |
усмен усмена |
усмену | усмено |
vocative | усмен | усмена | усмено | |
locative | усмену | усменој | усмену | |
instrumental | усменим | усменом | усменим | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | усмени | усмене | усмена | |
genitive | усмених | усмених | усмених | |
dative | усменим(а) | усменим(а) | усменим(а) | |
accusative | усмене | усмене | усмена | |
vocative | усмени | усмене | усмена | |
locative | усменим(а) | усменим(а) | усменим(а) | |
instrumental | усменим(а) | усменим(а) | усменим(а) |
definite forms
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | усмени | усмена | усмено | |
genitive | усменог(а) | усмене | усменог(а) | |
dative | усменом(у/е) | усменој | усменом(у/е) | |
accusative |
inanimate animate |
усмени усменог(а) |
усмену | усмено |
vocative | усмени | усмена | усмено | |
locative | усменом(е/у) | усменој | усменом(е/у) | |
instrumental | усменим | усменом | усменим | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | усмени | усмене | усмена | |
genitive | усмених | усмених | усмених | |
dative | усменим(а) | усменим(а) | усменим(а) | |
accusative | усмене | усмене | усмена | |
vocative | усмени | усмене | усмена | |
locative | усменим(а) | усменим(а) | усменим(а) | |
instrumental | усменим(а) | усменим(а) | усменим(а) |