Definify.com
Definition 2024
викнути
викнути
Serbo-Croatian
Verb
ви́кнути pf (Latin spelling víknuti)
- (transitive, intransitive) to shout, scream
Conjugation
Conjugation of викнути
| Infinitive: викнути | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: ви́кнӯвши | Verbal noun: — | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | викнем | викнеш | викне | викнемо | викнете | викну | |
| Future | Future I | викнут ћу2 викнућу |
викнут ћеш2 викнућеш |
викнут ће2 викнуће |
викнут ћемо2 викнућемо |
викнут ћете2 викнућете |
викнут ће2 викнуће |
| Future II | будем викнуо1 | будеш викнуо1 | буде викнуо1 | будемо викнули1 | будете викнули1 | буду викнули1 | |
| Past | Perfect | викнуо сам1 | викнуо си1 | викнуо je1 | викнули смо1 | викнули сте1 | викнули су1 |
| Pluperfect | био сам викнуо1 | био си викнуо1 | био је викнуо1 | били смо викнули1 | били сте викнули1 | били су викнули1 | |
| Aorist | викнух | викну | викну | викнусмо | викнусте | викнуше | |
| Conditional I | викнуо бих1 | викнуо би1 | викнуо би1 | викнули бисмо1 | викнули бисте1 | викнули би1 | |
| Conditional II | био бих викнуо1 | био би викнуо1 | био би викнуо1 | били бисмо викнули1 | били бисте викнули1 | били би викнули1 | |
| Imperative | — | викни | — | викнимо | викните | — | |
| Active past participle | викнуо m / викнула f / викнуло n | викнули m / викнуле f / викнула n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||
Derived terms
Related terms
- ви́кати impf