Definify.com
Definition 2024
досадити
досадити
Serbo-Croatian
Verb
доса́дити pf (Latin spelling dosáditi)
- (intransitive, with dative) to bore (inspire boredom)
Conjugation
Conjugation of досадити
| Infinitive: досадити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: доса́дӣвши | Verbal noun: — | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | досадим | досадиш | досади | досадимо | досадите | досаде | |
| Future | Future I | досадит ћу2 досадићу |
досадит ћеш2 досадићеш |
досадит ће2 досадиће |
досадит ћемо2 досадићемо |
досадит ћете2 досадићете |
досадит ће2 досадиће |
| Future II | будем досадио1 | будеш досадио1 | буде досадио1 | будемо досадили1 | будете досадили1 | буду досадили1 | |
| Past | Perfect | досадио сам1 | досадио си1 | досадио je1 | досадили смо1 | досадили сте1 | досадили су1 |
| Pluperfect | био сам досадио1 | био си досадио1 | био је досадио1 | били смо досадили1 | били сте досадили1 | били су досадили1 | |
| Aorist | досадих | досади | досади | досадисмо | досадисте | досадише | |
| Conditional I | досадио бих1 | досадио би1 | досадио би1 | досадили бисмо1 | досадили бисте1 | досадили би1 | |
| Conditional II | био бих досадио1 | био би досадио1 | био би досадио1 | били бисмо досадили1 | били бисте досадили1 | били би досадили1 | |
| Imperative | — | досади | — | досадимо | досадите | — | |
| Active past participle | досадио m / досадила f / досадило n | досадили m / досадиле f / досадила n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||
Related terms
- досађи́вати impf