Definify.com
Definition 2025
изрицати
изрицати
Serbo-Croatian
Verb
изри́цати impf (Latin spelling izrícati)
Conjugation
Conjugation of изрицати
| Infinitive: изрицати | Present verbal adverb: изри́чӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: изри́ца̄ње | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | изричем | изричеш | изриче | изричемо | изричете | изричу | |
| Future | Future I | изрицат ћу2 изрицаћу |
изрицат ћеш2 изрицаћеш |
изрицат ће2 изрицаће |
изрицат ћемо2 изрицаћемо |
изрицат ћете2 изрицаћете |
изрицат ће2 изрицаће |
| Future II | будем изрицао1 | будеш изрицао1 | буде изрицао1 | будемо изрицали1 | будете изрицали1 | буду изрицали1 | |
| Past | Perfect | изрицао сам1 | изрицао си1 | изрицао je1 | изрицали смо1 | изрицали сте1 | изрицали су1 |
| Pluperfect | био сам изрицао1 | био си изрицао1 | био је изрицао1 | били смо изрицали1 | били сте изрицали1 | били су изрицали1 | |
| Imperfect | изрицах | изрицаше | изрицаше | изрицасмо | изрицасте | изрицаху | |
| Conditional I | изрицао бих1 | изрицао би1 | изрицао би1 | изрицали бисмо1 | изрицали бисте1 | изрицали би1 | |
| Conditional II | био бих изрицао1 | био би изрицао1 | био би изрицао1 | били бисмо изрицали1 | били бисте изрицали1 | били би изрицали1 | |
| Imperative | — | изричи | — | изричимо | изричите | — | |
| Active past participle | изрицао m / изрицала f / изрицало n | изрицали m / изрицале f / изрицала n | |||||
| Passive past participle | изрицан m / изрицана f / изрицано n | изрицани m / изрицане f / изрицана n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||
Related terms
- ѝзрећи pf