Definify.com
Definition 2024
изручити
изручити
Serbo-Croatian
Verb
изру́чити pf (Latin spelling izrúčiti)
- (transitive) to extradite
Conjugation
Conjugation of изручити
| Infinitive: изручити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: изру́чӣвши | Verbal noun: — | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | изручим | изручиш | изручи | изручимо | изручите | изруче | |
| Future | Future I | изручит ћу2 изручићу |
изручит ћеш2 изручићеш |
изручит ће2 изручиће |
изручит ћемо2 изручићемо |
изручит ћете2 изручићете |
изручит ће2 изручиће |
| Future II | будем изручио1 | будеш изручио1 | буде изручио1 | будемо изручили1 | будете изручили1 | буду изручили1 | |
| Past | Perfect | изручио сам1 | изручио си1 | изручио je1 | изручили смо1 | изручили сте1 | изручили су1 |
| Pluperfect | био сам изручио1 | био си изручио1 | био је изручио1 | били смо изручили1 | били сте изручили1 | били су изручили1 | |
| Aorist | изручих | изручи | изручи | изручисмо | изручисте | изручише | |
| Conditional I | изручио бих1 | изручио би1 | изручио би1 | изручили бисмо1 | изручили бисте1 | изручили би1 | |
| Conditional II | био бих изручио1 | био би изручио1 | био би изручио1 | били бисмо изручили1 | били бисте изручили1 | били би изручили1 | |
| Imperative | — | изручи | — | изручимо | изручите | — | |
| Active past participle | изручио m / изручила f / изручило n | изручили m / изручиле f / изручила n | |||||
| Passive past participle | изручен m / изручена f / изручено n | изручени m / изручене f / изручена n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||
Related terms
- изручи́вати impf