Definify.com

Definition 2024

потицати

потицати

Serbo-Croatian

Verb

по̀тицати impf ‎(Latin spelling pòticati)

(transitive) to urge, goad, induce, move

Conjugation

Conjugation of потицати

Infinitive: потицати		Present verbal adverb: по̀тичӯћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: по̀тица̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		потичем	потичеш	потиче	потичемо	потичете	потичу
Future	Future I	потицат ћу² потицаћу	потицат ћеш² потицаћеш	потицат ће² потицаће	потицат ћемо² потицаћемо	потицат ћете² потицаћете	потицат ће² потицаће
Future	Future II	будем потицао¹	будеш потицао¹	буде потицао¹	будемо потицали¹	будете потицали¹	буду потицали¹
Past	Perfect	потицао сам¹	потицао си¹	потицао je¹	потицали смо¹	потицали сте¹	потицали су¹
	Pluperfect	био сам потицао¹	био си потицао¹	био је потицао¹	били смо потицали¹	били сте потицали¹	били су потицали¹
	Imperfect	потицах	потицаше	потицаше	потицасмо	потицасте	потицаху
Conditional I		потицао бих¹	потицао би¹	потицао би¹	потицали бисмо¹	потицали бисте¹	потицали би¹
Conditional II		био бих потицао¹	био би потицао¹	био би потицао¹	били бисмо потицали¹	били бисте потицали¹	били би потицали¹
Imperative		—	потичи	—	потичимо	потичите	—
Active past participle		потицао m / потицала f / потицало n			потицали m / потицале f / потицала n
Passive past participle		потицан m / потицана f / потицано n			потицани m / потицане f / потицана n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

пота̀кнути / по̀таћи pf