Definify.com

Definition 2024

претући

претући

Serbo-Croatian

Verb

прѐтӯћи pf ‎(Latin spelling prètūći)

(transitive) to beat up

Conjugation

Conjugation of претући

Infinitive: претући		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: прѐтӯка̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		претучем	претучеш	претуче	претучемо	претучете	претуку
Future	Future I	претући ћу	претући ћеш	претући ће	претући ћемо	претући ћете	претући ће
Future	Future II	будем претукао¹	будеш претукао¹	буде претукао¹	будемо претукли¹	будете претукли¹	буду претукли¹
Past	Perfect	претукао сам¹	претукао си¹	претукао je¹	претукли смо¹	претукли сте¹	претукли су¹
	Pluperfect	био сам претукао¹	био си претукао¹	био је претукао¹	били смо претукли¹	били сте претукли¹	били су претукли¹
	Aorist	претукох	претуче	претуче	претукосмо	претукосте	претукоше
Conditional I		претукао бих¹	претукао би¹	претукао би¹	претукли бисмо¹	претукли бисте¹	претукли би¹
Conditional II		био бих претукао¹	био би претукао¹	био би претукао¹	били бисмо претукли¹	били бисте претукли¹	били би претукли¹
Imperative		—	претуци	—	претуцимо	претуците	—
Active past participle		претукао m / претукла f / претукло n			претукли m / претукле f / претукла n
Passive past participle		претучен m / претучена f / претучено n			претучени m / претучене f / претучена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively.