Definify.com

Definition 2024

причати

причати

Serbo-Croatian

Verb

при́чати impf ‎(Latin spelling príčati)

(transitive) to narrate, tell
(intransitive) to talk, converse, tell

Conjugation

Conjugation of причати

Infinitive: причати		Present verbal adverb: при́чајӯћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: при́ча̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		причам	причаш	прича	причамо	причате	причају
Future	Future I	причат ћу² причаћу	причат ћеш² причаћеш	причат ће² причаће	причат ћемо² причаћемо	причат ћете² причаћете	причат ће² причаће
Future	Future II	будем причао¹	будеш причао¹	буде причао¹	будемо причали¹	будете причали¹	буду причали¹
Past	Perfect	причао сам¹	причао си¹	причао je¹	причали смо¹	причали сте¹	причали су¹
	Pluperfect	био сам причао¹	био си причао¹	био је причао¹	били смо причали¹	били сте причали¹	били су причали¹
	Imperfect	причах	причаше	причаше	причасмо	причасте	причаху
Conditional I		причао бих¹	причао би¹	причао би¹	причали бисмо¹	причали бисте¹	причали би¹
Conditional II		био бих причао¹	био би причао¹	био би причао¹	били бисмо причали¹	били бисте причали¹	били би причали¹
Imperative		—	причај	—	причајмо	причајте	—
Active past participle		причао m / причала f / причало n			причали m / причале f / причала n
Passive past participle		причан m / причана f / причано n			причани m / причане f / причана n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Derived terms

References

“причати” in Hrvatski jezični portal