Definify.com

Definition 2024

пушити

пушити

Serbo-Croatian

Verb

пу̏шити impf ‎(Latin spelling pȕšiti)

(transitive, intransitive) to smoke
(reflexive) to emit smoke; to smoke
(transitive, intransitive, slang) to fellate, to blow

Conjugation

Conjugation of пушити

Infinitive: пушити		Present verbal adverb: пу̏ше̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: пу̏ше̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		пушим	пушиш	пуши	пушимо	пушите	пуше
Future	Future I	пушит ћу² пушићу	пушит ћеш² пушићеш	пушит ће² пушиће	пушит ћемо² пушићемо	пушит ћете² пушићете	пушит ће² пушиће
Future	Future II	будем пушио¹	будеш пушио¹	буде пушио¹	будемо пушили¹	будете пушили¹	буду пушили¹
Past	Perfect	пушио сам¹	пушио си¹	пушио je¹	пушили смо¹	пушили сте¹	пушили су¹
	Pluperfect	био сам пушио¹	био си пушио¹	био је пушио¹	били смо пушили¹	били сте пушили¹	били су пушили¹
	Imperfect	пушах	пушаше	пушаше	пушасмо	пушасте	пушаху
Conditional I		пушио бих¹	пушио би¹	пушио би¹	пушили бисмо¹	пушили бисте¹	пушили би¹
Conditional II		био бих пушио¹	био би пушио¹	био би пушио¹	били бисмо пушили¹	били бисте пушили¹	били би пушили¹
Imperative		—	пуши	—	пушимо	пушите	—
Active past participle		пушио m / пушила f / пушило n			пушили m / пушиле f / пушила n
Passive past participle		пушен m / пушена f / пушено n			пушени m / пушене f / пушена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Derived terms