Definify.com
Definition 2024
ругати
ругати
Serbo-Croatian
Verb
ру́гати impf (Latin spelling rúgati)
- (reflexive) to mock, make fun of
- (reflexive) to gibe
Conjugation
Conjugation of ругати
| Infinitive: ругати | Present verbal adverb: ру́гајӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ру́га̄ње | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | ругам | ругаш | руга | ругамо | ругате | ругају | |
| Future | Future I | ругат ћу2 ругаћу |
ругат ћеш2 ругаћеш |
ругат ће2 ругаће |
ругат ћемо2 ругаћемо |
ругат ћете2 ругаћете |
ругат ће2 ругаће |
| Future II | будем ругао1 | будеш ругао1 | буде ругао1 | будемо ругали1 | будете ругали1 | буду ругали1 | |
| Past | Perfect | ругао сам1 | ругао си1 | ругао je1 | ругали смо1 | ругали сте1 | ругали су1 |
| Pluperfect | био сам ругао1 | био си ругао1 | био је ругао1 | били смо ругали1 | били сте ругали1 | били су ругали1 | |
| Imperfect | ругах | ругаше | ругаше | ругасмо | ругасте | ругаху | |
| Conditional I | ругао бих1 | ругао би1 | ругао би1 | ругали бисмо1 | ругали бисте1 | ругали би1 | |
| Conditional II | био бих ругао1 | био би ругао1 | био би ругао1 | били бисмо ругали1 | били бисте ругали1 | били би ругали1 | |
| Imperative | — | ругај | — | ругајмо | ругајте | — | |
| Active past participle | ругао m / ругала f / ругало n | ругали m / ругале f / ругала n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||
References
- “ругати” in Hrvatski jezični portal