Definify.com

Definition 2024

смочити

смочити

Serbo-Croatian

Verb

смо̀чити pf ‎(Latin spelling smòčiti)

(transitive, reflexive) to wet, moisten

Conjugation

Conjugation of смочити

Infinitive: смочити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: смо̀чӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		смочим	смочиш	смочи	смочимо	смочите	смоче
Future	Future I	смочит ћу² смочићу	смочит ћеш² смочићеш	смочит ће² смочиће	смочит ћемо² смочићемо	смочит ћете² смочићете	смочит ће² смочиће
Future	Future II	будем смочио¹	будеш смочио¹	буде смочио¹	будемо смочили¹	будете смочили¹	буду смочили¹
Past	Perfect	смочио сам¹	смочио си¹	смочио je¹	смочили смо¹	смочили сте¹	смочили су¹
	Pluperfect	био сам смочио¹	био си смочио¹	био је смочио¹	били смо смочили¹	били сте смочили¹	били су смочили¹
	Aorist	смочих	смочи	смочи	смочисмо	смочисте	смочише
Conditional I		смочио бих¹	смочио би¹	смочио би¹	смочили бисмо¹	смочили бисте¹	смочили би¹
Conditional II		био бих смочио¹	био би смочио¹	био би смочио¹	били бисмо смочили¹	били бисте смочили¹	били би смочили¹
Imperative		—	смочи	—	смочимо	смочите	—
Active past participle		смочио m / смочила f / смочило n			смочили m / смочиле f / смочила n
Passive past participle		смочен m / смочена f / смочено n			смочени m / смочене f / смочена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.