Definify.com

Definition 2025

укоренити

укоренити

Serbo-Croatian

Alternative forms

(Ijekavian): укорије́нити

Verb

укоре́нити pf ‎(Latin spelling ukoréniti)

(reflexive) to take root

Conjugation

Conjugation of укоренити

Infinitive: укоренити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: укоре́нӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		укореним	укорениш	укорени	укоренимо	укорените	укорене
Future	Future I	укоренит ћу² укоренићу	укоренит ћеш² укоренићеш	укоренит ће² укорениће	укоренит ћемо² укоренићемо	укоренит ћете² укоренићете	укоренит ће² укорениће
Future	Future II	будем укоренио¹	будеш укоренио¹	буде укоренио¹	будемо укоренили¹	будете укоренили¹	буду укоренили¹
Past	Perfect	укоренио сам¹	укоренио си¹	укоренио je¹	укоренили смо¹	укоренили сте¹	укоренили су¹
	Pluperfect	био сам укоренио¹	био си укоренио¹	био је укоренио¹	били смо укоренили¹	били сте укоренили¹	били су укоренили¹
	Aorist	укорених	укорени	укорени	укоренисмо	укоренисте	укоренише
Conditional I		укоренио бих¹	укоренио би¹	укоренио би¹	укоренили бисмо¹	укоренили бисте¹	укоренили би¹
Conditional II		био бих укоренио¹	био би укоренио¹	био би укоренио¹	били бисмо укоренили¹	били бисте укоренили¹	били би укоренили¹
Imperative		—	укорени	—	укоренимо	укорените	—
Active past participle		укоренио m / укоренила f / укоренило n			укоренили m / укорениле f / укоренила n
Passive past participle		укорењен m / укорењена f / укорењено n			укорењени m / укорењене f / укорењена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

укорењи́вати impf