Definify.com

Definition 2024

умети

умети

Serbo-Croatian

Alternative forms

(Ijekavian): у̀мјети

Verb

у̀мети impf ‎(Latin spelling ùmeti)

(intransitive) to know how (to do something)

Conjugation

Conjugation of умети

Infinitive: умети		Present verbal adverb: у̀мејӯћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: у̀ме̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		умем	умеш	уме	умемо	умете	умеју
Future	Future I	умет ћу² умећу	умет ћеш² умећеш	умет ће² умеће	умет ћемо² умећемо	умет ћете² умећете	умет ће² умеће
Future	Future II	будем умео¹	будеш умео¹	буде умео¹	будемо умели¹	будете умели¹	буду умели¹
Past	Perfect	умео сам¹	умео си¹	умео je¹	умели смо¹	умели сте¹	умели су¹
	Pluperfect	био сам умео¹	био си умео¹	био је умео¹	били смо умели¹	били сте умели¹	били су умели¹
	Imperfect	умијах	умијаше	умијаше	умијасмо	умијасте	умијаху
Conditional I		умео бих¹	умео би¹	умео би¹	умели бисмо¹	умели бисте¹	умели би¹
Conditional II		био бих умео¹	био би умео¹	био би умео¹	били бисмо умели¹	били бисте умели¹	били би умели¹
Imperative		—	умеј	—	умејмо	умејте	—
Active past participle		умео m / умела f / умело n			умели m / умеле f / умела n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Derived terms