Definify.com
Definition 2024
јамчити
јамчити
Serbo-Croatian
Verb
ја̏мчити impf (Latin spelling jȁmčiti)
- (transitive, intransitive) to guarantee
Conjugation
Conjugation of јамчити
Infinitive: јамчити | Present verbal adverb: ја̏мче̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ја̏мче̄ње | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | јамчим | јамчиш | јамчи | јамчимо | јамчите | јамче | |
Future | Future I | јамчит ћу2 јамчићу |
јамчит ћеш2 јамчићеш |
јамчит ће2 јамчиће |
јамчит ћемо2 јамчићемо |
јамчит ћете2 јамчићете |
јамчит ће2 јамчиће |
Future II | будем јамчио1 | будеш јамчио1 | буде јамчио1 | будемо јамчили1 | будете јамчили1 | буду јамчили1 | |
Past | Perfect | јамчио сам1 | јамчио си1 | јамчио je1 | јамчили смо1 | јамчили сте1 | јамчили су1 |
Pluperfect | био сам јамчио1 | био си јамчио1 | био је јамчио1 | били смо јамчили1 | били сте јамчили1 | били су јамчили1 | |
Imperfect | јамчах | јамчаше | јамчаше | јамчасмо | јамчасте | јамчаху | |
Conditional I | јамчио бих1 | јамчио би1 | јамчио би1 | јамчили бисмо1 | јамчили бисте1 | јамчили би1 | |
Conditional II | био бих јамчио1 | био би јамчио1 | био би јамчио1 | били бисмо јамчили1 | били бисте јамчили1 | били би јамчили1 | |
Imperative | — | јамчи | — | јамчимо | јамчите | — | |
Active past participle | јамчио m / јамчила f / јамчило n | јамчили m / јамчиле f / јамчила n | |||||
Passive past participle | јамчен m / јамчена f / јамчено n | јамчени m / јамчене f / јамчена n | |||||
1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. |