Definify.com

Definition 2025

гонити

гонити

Old Church Slavonic

Verb

гонити • ‎(goniti)

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *goniti. Cognate with Old Church Slavonic гонити ‎(goniti).

Pronunciation

IPA^(key): /ɡǒniti/
Hyphenation: го‧ни‧ти

Verb

го̀нити impf ‎(Latin spelling gòniti)

(transitive) to chase, pursue
(transitive) to prosecute

Conjugation

Conjugation of гонити

Infinitive: гонити		Present verbal adverb: го̏не̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: го̏ње̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		гоним	гониш	гони	гонимо	гоните	гоне
Future	Future I	гонит ћу² гонићу	гонит ћеш² гонићеш	гонит ће² гониће	гонит ћемо² гонићемо	гонит ћете² гонићете	гонит ће² гониће
Future	Future II	будем гонио¹	будеш гонио¹	буде гонио¹	будемо гонили¹	будете гонили¹	буду гонили¹
Past	Perfect	гонио сам¹	гонио си¹	гонио je¹	гонили смо¹	гонили сте¹	гонили су¹
	Pluperfect	био сам гонио¹	био си гонио¹	био је гонио¹	били смо гонили¹	били сте гонили¹	били су гонили¹
	Imperfect	гоњах	гоњаше	гоњаше	гоњасмо	гоњасте	гоњаху
Conditional I		гонио бих¹	гонио би¹	гонио би¹	гонили бисмо¹	гонили бисте¹	гонили би¹
Conditional II		био бих гонио¹	био би гонио¹	био би гонио¹	били бисмо гонили¹	били бисте гонили¹	били би гонили¹
Imperative		—	гони	—	гонимо	гоните	—
Active past participle		гонио m / гонила f / гонило n			гонили m / гониле f / гонила n
Passive past participle		гоњен m / гоњена f / гоњено n			гоњени m / гоњене f / гоњена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

го́њати impf