Definify.com

Definition 2024

кочити

кочити

Serbo-Croatian

Verb

ко́чити impf ‎(Latin spelling kóčiti)

(transitive, intransitive) to brake (vehicle)
(transitive, intransitive) to inhibit, restrain, hold back, hinder, obstruct (action or progress)
(reflexive) to turn stiff

Conjugation

Conjugation of кочити

Infinitive: кочити		Present verbal adverb: ко́че̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: ко́че̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		кочим	кочиш	кочи	кочимо	кочите	коче
Future	Future I	кочит ћу² кочићу	кочит ћеш² кочићеш	кочит ће² кочиће	кочит ћемо² кочићемо	кочит ћете² кочићете	кочит ће² кочиће
Future	Future II	будем кочио¹	будеш кочио¹	буде кочио¹	будемо кочили¹	будете кочили¹	буду кочили¹
Past	Perfect	кочио сам¹	кочио си¹	кочио je¹	кочили смо¹	кочили сте¹	кочили су¹
	Pluperfect	био сам кочио¹	био си кочио¹	био је кочио¹	били смо кочили¹	били сте кочили¹	били су кочили¹
	Imperfect	кочах	кочаше	кочаше	кочасмо	кочасте	кочаху
Conditional I		кочио бих¹	кочио би¹	кочио би¹	кочили бисмо¹	кочили бисте¹	кочили би¹
Conditional II		био бих кочио¹	био би кочио¹	био би кочио¹	били бисмо кочили¹	били бисте кочили¹	били би кочили¹
Imperative		—	кочи	—	кочимо	кочите	—
Active past participle		кочио m / кочила f / кочило n			кочили m / кочиле f / кочила n
Passive past participle		кочен m / кочена f / кочено n			кочени m / кочене f / кочена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Derived terms