Definify.com

Definition 2024

вући

вући

Serbo-Croatian

Verb

ву̑ћи impf ‎(Latin spelling vȗći)

(transitive, intransitive) to drag, draw, pull
(transitive, intransitive) to tow, tug
(transitive, intransitive) to train
(transitive, intransitive) to trail
(transitive, intransitive) to strain, stretch
(transitive, intransitive) to draggle
(transitive, intransitive) to trawl
(transitive, intransitive) to scuff
(reflexive) to drag oneself
(reflexive) to plod, trudge along
(reflexive) to straggle
(reflexive) to protract

Conjugation

Conjugation of вући

Infinitive: вући		Present verbal adverb: ву́кӯћи		Past verbal adverb: ву̑ка̄вши		Verbal noun: ву́че̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		вучем	вучеш	вуче	вучемо	вуче	вуку
Future	Future I	вући ћу	вући ћеш	вући ће	вући ћемо	вући ћете	вући ће
Future	Future II	будем вукао¹	будеш вукао¹	буде вукао¹	будемо вукли¹	будете вукли¹	буду вукли¹
Past	Perfect	вукао сам¹	вукао си¹	вукао je¹	вукли смо¹	вукли сте¹	вукли су¹
	Pluperfect	био сам вукао¹	био си вукао¹	био је вукао¹	били смо вукли¹	били сте вукли¹	били су вукли¹
	Aorist	вукох	вуче	вуче	вукосмо	вукосте	вукоше
	Imperfect	вуцијах / вучах	вуцијаше / вучаше	вуцијаше / вучаше	вуцијасмо /вучасмо	вуцијасте / вучасте	вуцијаху / вучаху
Conditional I		вукао бих¹	вукао би¹	вукао би¹	вукли бисмо¹	вукли бисте¹	вукли би¹
Conditional II		био бих вукао¹	био би вукао¹	био би вукао¹	били бисмо вукли¹	били бисте вукли¹	били би вукли¹
Imperative		—	вуци	—	вуцимо	вуците	—
Active past participle		вукао m / вукла f / вукло n			вукли m / вукле f / вукла n
Passive past participle		вучен m / вучена f / вучено n			вучени m / вучене f / вучена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively.

Derived terms

ѝзвӯћи
на̀вӯћи
по̀двӯћи
по̀вӯћи
прѝвӯћи
про̀вӯћи

Related terms

вла́чити impf