Definify.com

Definition 2024

вјерити

вјерити

Serbo-Croatian

Alternative forms

(Ekavian): ве̏рити

Verb

вје̏рити pf ‎(Latin spelling vjȅriti)

(transitive, reflexive) to engage (to bind through legal or moral obligation to marry)
(transitive) to betroth

Conjugation

Conjugation of вјерити

Infinitive: вјерити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: вје̏рӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		вјерим	вјериш	вјери	вјеримо	вјерите	вјере
Future	Future I	вјерит ћу² вјерићу	вјерит ћеш² вјерићеш	вјерит ће² вјериће	вјерит ћемо² вјерићемо	вјерит ћете² вјерићете	вјерит ће² вјериће
Future	Future II	будем вјерио¹	будеш вјерио¹	буде вјерио¹	будемо вјерили¹	будете вјерили¹	буду вјерили¹
Past	Perfect	вјерио сам¹	вјерио си¹	вјерио je¹	вјерили смо¹	вјерили сте¹	вјерили су¹
	Pluperfect	био сам вјерио¹	био си вјерио¹	био је вјерио¹	били смо вјерили¹	били сте вјерили¹	били су вјерили¹
	Aorist	вјерах	вјераше	вјераше	вјерасмо	вјерасте	вјераху
Conditional I		вјерио бих¹	вјерио би¹	вјерио би¹	вјерили бисмо¹	вјерили бисте¹	вјерили би¹
Conditional II		био бих вјерио¹	био би вјерио¹	био би вјерио¹	били бисмо вјерили¹	били бисте вјерили¹	били би вјерили¹
Imperative		—	вјери	—	вјеримо	вјерите	—
Active past participle		вјерио m / вјерила f / вјерило n			вјерили m / вјериле f / вјерила n
Passive past participle		вјерен m / вјерена f / вјерено n			вјерени m / вјерене f / вјерена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

References

“вјерити” in Hrvatski jezični portal