Definify.com

Definition 2024

вјеровати

вјеровати

Serbo-Croatian

Alternative forms

(Ekavian): ве̏ровати

Verb

вје̏ровати impf ‎(Latin spelling vjȅrovati)

to believe + у ‎(“in”)
Не вјерујем у Бога — I don't believe in God.
(intransitive) to trust (+ dative)
Не вјерујем му — I don't trust him.
(intransitive) to hold (something as true)
Некад се вјеровало да је Земља равна плоча — It used to be held that Earth was flat.

Conjugation

Conjugation of вјеровати

Infinitive: вјеровати		Present verbal adverb: вје̏рујӯћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: вје̏рова̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		вјерујем	вјерујеш	вјерује	вјерујемо	вјерујете	вјерују
Future	Future I	вјероват ћу² вјероваћу	вјероват ћеш² вјероваћеш	вјероват ће² вјероваће	вјероват ћемо² вјероваћемо	вјероват ћете² вјероваћете	вјероват ће² вјероваће
Future	Future II	будем вјеровао¹	будеш вјеровао¹	буде вјеровао¹	будемо вјеровали¹	будете вјеровали¹	буду вјеровали¹
Past	Perfect	вјеровао сам¹	вјеровао си¹	вјеровао je¹	вјеровали смо¹	вјеровали сте¹	вјеровали су¹
	Pluperfect	био сам вјеровао¹	био си вјеровао¹	био је вјеровао¹	били смо вјеровали¹	били сте вјеровали¹	били су вјеровали¹
	Imperfect	вјеровах	вјероваше	вјероваше	вјеровасмо	вјеровасте	вјероваху
Conditional I		вјеровао бих¹	вјеровао би¹	вјеровао би¹	вјеровали бисмо¹	вјеровали бисте¹	вјеровали би¹
Conditional II		био бих вјеровао¹	био би вјеровао¹	био би вјеровао¹	били бисмо вјеровали¹	били бисте вјеровали¹	били би вјеровали¹
Imperative		—	вјеруј	—	вјерујмо	вјерујте	—
Active past participle		вјеровао m / вјеровала f / вјеровало n			вјеровали m / вјеровале f / вјеровала n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

по̀вјеровати pf