Definify.com
Definition 2024
дојавити
дојавити
Serbo-Croatian
Verb
доја́вити pf (Latin spelling dojáviti)
- (intransitive, with dative) to inform somebody (usually in secrecy)
Conjugation
Conjugation of дојавити
Infinitive: дојавити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: доја́вӣвши | Verbal noun: — | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | дојавим | дојавиш | дојави | дојавимо | дојавите | дојаве | |
Future | Future I | дојавит ћу2 дојавићу |
дојавит ћеш2 дојавићеш |
дојавит ће2 дојавиће |
дојавит ћемо2 дојавићемо |
дојавит ћете2 дојавићете |
дојавит ће2 дојавиће |
Future II | будем дојавио1 | будеш дојавио1 | буде дојавио1 | будемо дојавили1 | будете дојавили1 | буду дојавили1 | |
Past | Perfect | дојавио сам1 | дојавио си1 | дојавио je1 | дојавили смо1 | дојавили сте1 | дојавили су1 |
Pluperfect | био сам дојавио1 | био си дојавио1 | био је дојавио1 | били смо дојавили1 | били сте дојавили1 | били су дојавили1 | |
Aorist | дојавих | дојави | дојави | дојависмо | дојависте | дојавише | |
Conditional I | дојавио бих1 | дојавио би1 | дојавио би1 | дојавили бисмо1 | дојавили бисте1 | дојавили би1 | |
Conditional II | био бих дојавио1 | био би дојавио1 | био би дојавио1 | били бисмо дојавили1 | били бисте дојавили1 | били би дојавили1 | |
Imperative | — | дојави | — | дојавимо | дојавите | — | |
Active past participle | дојавио m / дојавила f / дојавило n | дојавили m / дојавиле f / дојавила n | |||||
Passive past participle | дојављен m / дојављена f / дојављено n | дојављени m / дојављене f / дојављена n | |||||
1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. |
Related terms
- дојављи́вати impf
References
- “дојавити” in Hrvatski jezični portal