Definify.com

Definition 2024

котити

котити

Serbo-Croatian

Verb

ко̀тити impf ‎(Latin spelling kòtiti)

(transitive, reflexive) to bear, bring forth (of animals)
(reflexive, figuratively) to multiply

Conjugation

Conjugation of котити

Infinitive: котити		Present verbal adverb: ко̀те̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: ко̀ће̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		котим	котиш	коти	котимо	котите	коте
Future	Future I	котит ћу² котићу	котит ћеш² котићеш	котит ће² котиће	котит ћемо² котићемо	котит ћете² котићете	котит ће² котиће
Future	Future II	будем котио¹	будеш котио¹	буде котио¹	будемо котили¹	будете котили¹	буду котили¹
Past	Perfect	котио сам¹	котио си¹	котио je¹	котили смо¹	котили сте¹	котили су¹
	Pluperfect	био сам котио¹	био си котио¹	био је котио¹	били смо котили¹	били сте котили¹	били су котили¹
	Imperfect	коћах	коћаше	коћаше	коћасмо	коћасте	коћаху
Conditional I		котио бих¹	котио би¹	котио би¹	котили бисмо¹	котили бисте¹	котили би¹
Conditional II		био бих котио¹	био би котио¹	био би котио¹	били бисмо котили¹	били бисте котили¹	били би котили¹
Imperative		—	коти	—	котимо	котите	—
Active past participle		котио m / котила f / котило n			котили m / котиле f / котила n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Derived terms

нако̀тити
око̀тити