Definify.com
Definition 2024
мочити
мочити
Serbo-Croatian
Verb
мо̀чити impf (Latin spelling mòčiti)
Conjugation
Conjugation of мочити
| Infinitive: мочити | Present verbal adverb: мо̀че̄ћӣ | Past verbal adverb: — | Verbal noun: мо̀че̄ње | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | мочим | мочиш | мочи | мочимо | мочите | моче | |
| Future | Future I | мочит ћу2 мочићу |
мочит ћеш2 мочићеш |
мочит ће2 мочиће |
мочит ћемо2 мочићемо |
мочит ћете2 мочићете |
мочит ће2 мочиће |
| Future II | будем мочио1 | будеш мочио1 | буде мочио1 | будемо мочили1 | будете мочили1 | буду мочили1 | |
| Past | Perfect | мочио сам1 | мочио си1 | мочио je1 | мочили смо1 | мочили сте1 | мочили су1 |
| Pluperfect | био сам мочио1 | био си мочио1 | био је мочио1 | били смо мочили1 | били сте мочили1 | били су мочили1 | |
| Imperfect | мочах | мочаше | мочаше | мочасмо | мочасте | мочаху | |
| Conditional I | мочио бих1 | мочио би1 | мочио би1 | мочили бисмо1 | мочили бисте1 | мочили би1 | |
| Conditional II | био бих мочио1 | био би мочио1 | био би мочио1 | били бисмо мочили1 | били бисте мочили1 | били би мочили1 | |
| Imperative | — | мочи | — | мочимо | мочите | — | |
| Active past participle | мочио m / мочила f / мочило n | мочили m / мочиле f / мочила n | |||||
| Passive past participle | мочен m / мочена f / мочено n | мочени m / мочене f / мочена n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||