Definify.com
Definition 2024
наручити
наручити
Serbo-Croatian
Verb
нару́чити pf (Latin spelling narúčiti)
- (transitive) to order (request some product or service)
Conjugation
Conjugation of наручити
| Infinitive: наручити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: нару́чӣвши | Verbal noun: — | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | наручим | наручиш | наручи | наручимо | наручите | наруче | |
| Future | Future I | наручит ћу2 наручићу |
наручит ћеш2 наручићеш |
наручит ће2 наручиће |
наручит ћемо2 наручићемо |
наручит ћете2 наручићете |
наручит ће2 наручиће |
| Future II | будем наручио1 | будеш наручио1 | буде наручио1 | будемо наручили1 | будете наручили1 | буду наручили1 | |
| Past | Perfect | наручио сам1 | наручио си1 | наручио je1 | наручили смо1 | наручили сте1 | наручили су1 |
| Pluperfect | био сам наручио1 | био си наручио1 | био је наручио1 | били смо наручили1 | били сте наручили1 | били су наручили1 | |
| Aorist | наручих | наручи | наручи | наручисмо | наручисте | наручише | |
| Conditional I | наручио бих1 | наручио би1 | наручио би1 | наручили бисмо1 | наручили бисте1 | наручили би1 | |
| Conditional II | био бих наручио1 | био би наручио1 | био би наручио1 | били бисмо наручили1 | били бисте наручили1 | били би наручили1 | |
| Imperative | — | наручи | — | наручимо | наручите | — | |
| Active past participle | наручио m / наручила f / наручило n | наручили m / наручиле f / наручила n | |||||
| Passive past participle | наручен m / наручена f / наручено n | наручени m / наручене f / наручена n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||
Related terms
- наручи́вати impf