Definify.com
Definition 2024
обучити
обучити
Serbo-Croatian
Verb
обу̀чити pf (Latin spelling obùčiti)
Conjugation
Conjugation of обучити
| Infinitive: обучити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: обу̀чӣвши | Verbal noun: — | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | обучим | обучиш | обучи | обучимо | обучите | обуче | |
| Future | Future I | обучит ћу2 обучићу |
обучит ћеш2 обучићеш |
обучит ће2 обучиће |
обучит ћемо2 обучићемо |
обучит ћете2 обучићете |
обучит ће2 обучиће |
| Future II | будем обучио1 | будеш обучио1 | буде обучио1 | будемо обучили1 | будете обучили1 | буду обучили1 | |
| Past | Perfect | обучио сам1 | обучио си1 | обучио je1 | обучили смо1 | обучили сте1 | обучили су1 |
| Pluperfect | био сам обучио1 | био си обучио1 | био је обучио1 | били смо обучили1 | били сте обучили1 | били су обучили1 | |
| Aorist | обучих | обучи | обучи | обучисмо | обучисте | обучише | |
| Conditional I | обучио бих1 | обучио би1 | обучио би1 | обучили бисмо1 | обучили бисте1 | обучили би1 | |
| Conditional II | био бих обучио1 | био би обучио1 | био би обучио1 | били бисмо обучили1 | били бисте обучили1 | били би обучили1 | |
| Imperative | — | обучи | — | обучимо | обучите | — | |
| Active past participle | обучио m / обучила f / обучило n | обучили m / обучиле f / обучила n | |||||
| Passive past participle | обучен m / обучена f / обучено n | обучени m / обучене f / обучена n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||
Related terms
- обуча́вати impf