Definify.com
Definition 2025
обући
обући
Serbo-Croatian
Verb
о̀бӯћи pf (Latin spelling òbūći)
Conjugation
Conjugation of обући
| Infinitive: обући | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: о̀бӯка̄вши | Verbal noun: — | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | обучем | обучеш | обуче | обучемо | обучете | обуку | |
| Future | Future I | обући ћу | обући ћеш | обући ће | обући ћемо | обући ћете | обући ће |
| Future II | будем обукао1 | будеш обукао1 | буде обукао1 | будемо обукли1 | будете обукли1 | буду обукли1 | |
| Past | Perfect | обукао сам1 | обукао си1 | обукао je1 | обукли смо1 | обукли сте1 | обукли су1 |
| Pluperfect | био сам обукао1 | био си обукао1 | био је обукао1 | били смо обукли1 | били сте обукли1 | били су обукли1 | |
| Aorist | обукох | обуче | обуче | обукосмо | обукосте | обукоше | |
| Conditional I | обукао бих1 | обукао би1 | обукао би1 | обукли бисмо1 | обукли бисте1 | обукли би1 | |
| Conditional II | био бих обукао1 | био би обукао1 | био би обукао1 | били бисмо обукли1 | били бисте обукли1 | били би обукли1 | |
| Imperative | — | обуци | — | обуцимо | обуците | — | |
| Active past participle | обукао m / обукла f / обукло n | обукли m / обукле f / обукла n | |||||
| Passive past participle | обучен m / обучена f / обучено n | обучени m / обучене f / обучена n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. | |||||||
Synonyms
Antonyms
Related terms
- обла́чити impf