Definify.com
Definition 2025
овластити
овластити
Serbo-Croatian
Verb
овла́стити pf (Latin spelling ovlástiti)
- (transitive) to authorize
Conjugation
Conjugation of овластити
| Infinitive: овластити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: овла́стӣвши | Verbal noun: — | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | овластим | овластиш | овласти | овластимо | овластите | овласте | |
| Future | Future I | овластит ћу2 овластићу |
овластит ћеш2 овластићеш |
овластит ће2 овластиће |
овластит ћемо2 овластићемо |
овластит ћете2 овластићете |
овластит ће2 овластиће |
| Future II | будем овластио1 | будеш овластио1 | буде овластио1 | будемо овластили1 | будете овластили1 | буду овластили1 | |
| Past | Perfect | овластио сам1 | овластио си1 | овластио je1 | овластили смо1 | овластили сте1 | овластили су1 |
| Pluperfect | био сам овластио1 | био си овластио1 | био је овластио1 | били смо овластили1 | били сте овластили1 | били су овластили1 | |
| Aorist | овластих | овласти | овласти | овластисмо | овластисте | овластише | |
| Conditional I | овластио бих1 | овластио би1 | овластио би1 | овластили бисмо1 | овластили бисте1 | овластили би1 | |
| Conditional II | био бих овластио1 | био би овластио1 | био би овластио1 | били бисмо овластили1 | били бисте овластили1 | били би овластили1 | |
| Imperative | — | овласти | — | овластимо | овластите | — | |
| Active past participle | овластио m / овластила f / овластило n | овластили m / овластиле f / овластила n | |||||
| Passive past participle | овлаштен m / овлаштена f / овлаштено n | овлаштени m / овлаштене f / овлаштена n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||
Related terms
- овлашћи́вати impf