Definify.com
Definition 2024
побацити
побацити
Serbo-Croatian
Verb
поба́цити pf (Latin spelling pobáciti)
- (transitive, intransitive) to abort, miscarry (have a miscarriage)
Conjugation
Conjugation of побацити
| Infinitive: побацити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: поба́цӣвши | Verbal noun: — | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | побацим | побациш | побаци | побацимо | побаците | побаце | |
| Future | Future I | побацит ћу2 побацићу |
побацит ћеш2 побацићеш |
побацит ће2 побациће |
побацит ћемо2 побацићемо |
побацит ћете2 побацићете |
побацит ће2 побациће |
| Future II | будем побацио1 | будеш побацио1 | буде побацио1 | будемо побацили1 | будете побацили1 | буду побацили1 | |
| Past | Perfect | побацио сам1 | побацио си1 | побацио je1 | побацили смо1 | побацили сте1 | побацили су1 |
| Pluperfect | био сам побацио1 | био си побацио1 | био је побацио1 | били смо побацили1 | били сте побацили1 | били су побацили1 | |
| Aorist | побацих | побаци | побаци | побацисмо | побацисте | побацише | |
| Conditional I | побацио бих1 | побацио би1 | побацио би1 | побацили бисмо1 | побацили бисте1 | побацили би1 | |
| Conditional II | био бих побацио1 | био би побацио1 | био би побацио1 | били бисмо побацили1 | били бисте побацили1 | били би побацили1 | |
| Imperative | — | побаци | — | побацимо | побаците | — | |
| Active past participle | побацио m / побацила f / побацило n | побацили m / побациле f / побацила n | |||||
| Passive past participle | побачен m / побачена f / побачено n | побачени m / побачене f / побачена n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||
References
- “побацити” in Hrvatski jezični portal