Definify.com

Definition 2024

поломити

поломити

Serbo-Croatian

Verb

поло̀мити pf ‎(Latin spelling polòmiti)

(transitive) to thrash
(reflexive) to have an accident

Conjugation

Conjugation of поломити

Infinitive: поломити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: поло̀мӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		поломим	поломиш	поломи	поломимо	поломите	поломе
Future	Future I	поломит ћу² поломићу	поломит ћеш² поломићеш	поломит ће² поломиће	поломит ћемо² поломићемо	поломит ћете² поломићете	поломит ће² поломиће
Future	Future II	будем поломио¹	будеш поломио¹	буде поломио¹	будемо поломили¹	будете поломили¹	буду поломили¹
Past	Perfect	поломио сам¹	поломио си¹	поломио je¹	поломили смо¹	поломили сте¹	поломили су¹
	Pluperfect	био сам поломио¹	био си поломио¹	био је поломио¹	били смо поломили¹	били сте поломили¹	били су поломили¹
	Aorist	поломих	поломи	поломи	поломисмо	поломисте	поломише
Conditional I		поломио бих¹	поломио би¹	поломио би¹	поломили бисмо¹	поломили бисте¹	поломили би¹
Conditional II		био бих поломио¹	био би поломио¹	био би поломио¹	били бисмо поломили¹	били бисте поломили¹	били би поломили¹
Imperative		—	поломи	—	поломимо	поломите	—
Active past participle		поломио m / поломила f / поломило n			поломили m / поломиле f / поломила n
Passive past participle		поломљен m / поломљена f / поломљено n			поломљени m / поломљене f / поломљена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

References

“поломити” in Hrvatski jezični portal