Definify.com

Definition 2024

почињати

почињати

Serbo-Croatian

Verb

по̀чињати impf ‎(Latin spelling pòčinjati)

(intransitive) to begin, start, commence

Conjugation

Conjugation of почињати

Infinitive: почињати		Present verbal adverb: по̀чињӯћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: по̀чиња̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		почињем	почињеш	почиње	почињемо	почињете	почињу
Future	Future I	почињат ћу² почињаћу	почињат ћеш² почињаћеш	почињат ће² почињаће	почињат ћемо² почињаћемо	почињат ћете² почињаћете	почињат ће² почињаће
Future	Future II	будем почињао¹	будеш почињао¹	буде почињао¹	будемо почињали¹	будете почињали¹	буду почињали¹
Past	Perfect	почињао сам¹	почињао си¹	почињао je¹	почињали смо¹	почињали сте¹	почињали су¹
	Pluperfect	био сам почињао¹	био си почињао¹	био је почињао¹	били смо почињали¹	били сте почињали¹	били су почињали¹
	Imperfect	почињах	почињаше	почињаше	почињасмо	почињасте	почињаху
Conditional I		почињао бих¹	почињао би¹	почињао би¹	почињали бисмо¹	почињали бисте¹	почињали би¹
Conditional II		био бих почињао¹	био би почињао¹	био би почињао¹	били бисмо почињали¹	били бисте почињали¹	били би почињали¹
Imperative		—	почињи	—	почињимо	почињите	—
Active past participle		почињао m / почињала f / почињало n			почињали m / почињале f / почињала n
Passive past participle		почињан m / почињана f / почињано n			почињани m / почињане f / почињана n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

по̀че̄ти pf