Definify.com
Definition 2025
прибити
прибити
Serbo-Croatian
Verb
прѝбити pf (Latin spelling prìbiti)
- (transitive) to nail (fix using a nail)
- (reflexive) to cuddle up closely, nestle up to sth, snuggle up to sth
Conjugation
Conjugation of прибити
Infinitive: прибити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: прѝбӣвши | Verbal noun: — | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | прибијем | прибијеш | прибије | прибијемо | прибијете | прибију | |
Future | Future I | прибит ћу2 прибићу |
прибит ћеш2 прибићеш |
прибит ће2 прибиће |
прибит ћемо2 прибићемо |
прибит ћете2 прибићете |
прибит ће2 прибиће |
Future II | будем прибио1 | будеш прибио1 | буде прибио1 | будемо прибили1 | будете прибили1 | буду прибили1 | |
Past | Perfect | прибио сам1 | прибио си1 | прибио je1 | прибили смо1 | прибили сте1 | прибили су1 |
Pluperfect | био сам прибио1 | био си прибио1 | био је прибио1 | били смо прибили1 | били сте прибили1 | били су прибили1 | |
Aorist | прибих | приби | приби | прибисмо | прибисте | прибише | |
Conditional I | прибио бих1 | прибио би1 | прибио би1 | прибили бисмо1 | прибили бисте1 | прибили би1 | |
Conditional II | био бих прибио1 | био би прибио1 | био би прибио1 | били бисмо прибили1 | били бисте прибили1 | били би прибили1 | |
Imperative | — | прибиј | — | прибијмо | прибијте | — | |
Active past participle | прибио m / прибила f / прибило n | прибили m / прибиле f / прибила n | |||||
Passive past participle | прибијен m / прибијена f / прибијено n | прибијени m / прибијене f / прибијена n | |||||
1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. |
Related terms
- приби́јати impf