Definify.com
Definition 2024
проницати
проницати
Serbo-Croatian
Verb
про̀ницати impf (Latin spelling prònicati)
- (transitive) to penetrate, understand something (by thought)
Conjugation
Conjugation of проницати
| Infinitive: проницати | Present verbal adverb: про̀ничӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: про̀ница̄ње | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | проничем | проничеш | прониче | проничемо | проничете | проничу | |
| Future | Future I | проницат ћу2 проницаћу |
проницат ћеш2 проницаћеш |
проницат ће2 проницаће |
проницат ћемо2 проницаћемо |
проницат ћете2 проницаћете |
проницат ће2 проницаће |
| Future II | будем проницао1 | будеш проницао1 | буде проницао1 | будемо проницали1 | будете проницали1 | буду проницали1 | |
| Past | Perfect | проницао сам1 | проницао си1 | проницао je1 | проницали смо1 | проницали сте1 | проницали су1 |
| Pluperfect | био сам проницао1 | био си проницао1 | био је проницао1 | били смо проницали1 | били сте проницали1 | били су проницали1 | |
| Imperfect | проницах | проницаше | проницаше | проницасмо | проницасте | проницаху | |
| Conditional I | проницао бих1 | проницао би1 | проницао би1 | проницали бисмо1 | проницали бисте1 | проницали би1 | |
| Conditional II | био бих проницао1 | био би проницао1 | био би проницао1 | били бисмо проницали1 | били бисте проницали1 | били би проницали1 | |
| Imperative | — | проничи | — | проничимо | проничите | — | |
| Active past participle | проницао m / проницала f / проницало n | проницали m / проницале f / проницала n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||
Related terms
- про̀никнути pf