Definify.com

Definition 2024

разбацати

разбацати

Serbo-Croatian

Verb

разба̀цати pf ‎(Latin spelling razbàcati)

(transitive) to throw around, litter

Conjugation

Conjugation of разбацати

Infinitive: разбацати		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: разба̀ца̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		разбацам	разбацаш	разбаца	разбацамо	разбацате	разбацају
Future	Future I	разбацат ћу² разбацаћу	разбацат ћеш² разбацаћеш	разбацат ће² разбацаће	разбацат ћемо² разбацаћемо	разбацат ћете² разбацаћете	разбацат ће² разбацаће
Future	Future II	будем разбацао¹	будеш разбацао¹	буде разбацао¹	будемо разбацали¹	будете разбацали¹	буду разбацали¹
Past	Perfect	разбацао сам¹	разбацао си¹	разбацао je¹	разбацали смо¹	разбацали сте¹	разбацали су¹
	Pluperfect	био сам разбацао¹	био си разбацао¹	био је разбацао¹	били смо разбацали¹	били сте разбацали¹	били су разбацали¹
	Aorist	разбацах	разбаца	разбаца	разбацасмо	разбацасте	разбацаше
Conditional I		разбацао бих¹	разбацао би¹	разбацао би¹	разбацали бисмо¹	разбацали бисте¹	разбацали би¹
Conditional II		био бих разбацао¹	био би разбацао¹	био би разбацао¹	били бисмо разбацали¹	били бисте разбацали¹	били би разбацали¹
Imperative		—	разбацај	—	разбацајмо	разбацајте	—
Active past participle		разбацао m / разбацала f / разбацало n			разбацали m / разбацале f / разбацала n
Passive past participle		разбацан m / разбацана f / разбацано n			разбацани m / разбацане f / разбацана n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

разбаци́вати impf

References

“разбацати” in Hrvatski jezični portal