Definify.com
Definition 2024
снаћи
снаћи
Serbo-Croatian
Verb
сна̑ћи pf (Latin spelling snȃći)
- (transitive) to befall, happen (used only in 3rd person)
- (reflexive) to manage on one's own (to find a way or solution, orient oneself etc.)
Conjugation
Conjugation of снаћи
Infinitive: снаћи | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: сна̏ша̄вши | Verbal noun: — | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | снађем | снађеш | снађе | снађемо | снађете | снађу | |
Future | Future I | снаћи ћу | снаћи ћеш | снаћи ће | снаћи ћемо | снаћи ћете | снаћи ће |
Future II | будем снашао1 | будеш снашао1 | буде снашао1 | будемо снашли1 | будете снашли1 | буду снашли1 | |
Past | Perfect | снашао сам1 | снашао си1 | снашао je1 | снашли смо1 | снашли сте1 | снашли су1 |
Pluperfect | био сам снашао1 | био си снашао1 | био је снашао1 | били смо снашли1 | били сте снашли1 | били су снашли1 | |
Aorist | снађох | снађе | снађе | снађосмо | снађосте | снађоше | |
Conditional I | снашао бих1 | снашао би1 | снашао би1 | снашли бисмо1 | снашли бисте1 | снашли би1 | |
Conditional II | био бих снашао1 | био би снашао1 | био би снашао1 | били бисмо снашли1 | били бисте снашли1 | били би снашли1 | |
Imperative | — | снађи | — | снађимо | снађите | — | |
Active past participle | снашао m / снашла f / снашло n | снашли m / снашле f / снашла n | |||||
1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. |
Related terms
- сна̀лазити impf