Definify.com

Definition 2024

спећи

спећи

Serbo-Croatian

Verb

спе̏ћи pf ‎(Latin spelling spȅći)

(transitive, reflexive) to cause a burn; scorch, burn someone
(transitive, regional) to bake, roast

Conjugation

Conjugation of спећи

Infinitive: спећи		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: спе̏ка̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		спечем	спечеш	спече	спечемо	спечете	спеку
Future	Future I	спећи ћу	спећи ћеш	спећи ће	спећи ћемо	спећи ћете	спећи ће
Future	Future II	будем спекао¹	будеш спекао¹	буде спекао¹	будемо спекли¹	будете спекли¹	буду спекли¹
Past	Perfect	спекао сам¹	спекао си¹	спекао je¹	спекли смо¹	спекли сте¹	спекли су¹
	Pluperfect	био сам спекао¹	био си спекао¹	био је спекао¹	били смо спекли¹	били сте спекли¹	били су спекли¹
	Aorist	спекох	спече	спече	спекосмо	спекосте	спекоше
Conditional I		спекао бих¹	спекао би¹	спекао би¹	спекли бисмо¹	спекли бисте¹	спекли би¹
Conditional II		био бих спекао¹	био би спекао¹	био би спекао¹	били бисмо спекли¹	били бисте спекли¹	били би спекли¹
Imperative		—	специ	—	специмо	специте	—
Active past participle		спекао m / спекла f / спекло n			спекли m / спекле f / спекла n
Passive past participle		спечен m / спечена f / спечено n			спечени m / спечене f / спечена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively.

References

“спећи” in Hrvatski jezični portal