Definify.com
Definition 2024
успорити
успорити
Serbo-Croatian
Verb
успо̀рити pf (Latin spelling uspòriti)
Conjugation
Conjugation of успорити
Infinitive: успорити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: успо̀рӣвши | Verbal noun: успоре́ње | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | успорим | успориш | успори | успоримо | успорите | успоре | |
Future | Future I | успорит ћу2 успорићу |
успорит ћеш2 успорићеш |
успорит ће2 успориће |
успорит ћемо2 успорићемо |
успорит ћете2 успорићете |
успорит ће2 успориће |
Future II | будем успорио1 | будеш успорио1 | буде успорио1 | будемо успорили1 | будете успорили1 | буду успорили1 | |
Past | Perfect | успорио сам1 | успорио си1 | успорио je1 | успорили смо1 | успорили сте1 | успорили су1 |
Pluperfect | био сам успорио1 | био си успорио1 | био је успорио1 | били смо успорили1 | били сте успорили1 | били су успорили1 | |
Aorist | успорих | успори | успори | успорисмо | успористе | успорише | |
Conditional I | успорио бих1 | успорио би1 | успорио би1 | успорили бисмо1 | успорили бисте1 | успорили би1 | |
Conditional II | био бих успорио1 | био би успорио1 | био би успорио1 | били бисмо успорили1 | били бисте успорили1 | били би успорили1 | |
Imperative | — | успори | — | успоримо | успорите | — | |
Active past participle | успорио m / успорила f / успорило n | успорили m / успориле f / успорила n | |||||
Passive past participle | успорен m / успорена f / успорено n | успорени m / успорене f / успорена n | |||||
1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. |
Related terms
- успора́вати impf