Definify.com

Definition 2024

учити

учити

Serbo-Croatian

Verb

у̀чити impf ‎(Latin spelling ùčiti)

(transitive, intransitive) to teach, instruct, educate
(intransitive) to learn, study

Conjugation

Conjugation of учити

Infinitive: учити		Present verbal adverb: у̀че̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: у̀че̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		учим	учиш	учи	учимо	учите	уче
Future	Future I	учит ћу² учићу	учит ћеш² учићеш	учит ће² учиће	учит ћемо² учићемо	учит ћете² учићете	учит ће² учиће
Future	Future II	будем учио¹	будеш учио¹	буде учио¹	будемо учили¹	будете учили¹	буду учили¹
Past	Perfect	учио сам¹	учио си¹	учио je¹	учили смо¹	учили сте¹	учили су¹
	Pluperfect	био сам учио¹	био си учио¹	био је учио¹	били смо учили¹	били сте учили¹	били су учили¹
	Imperfect	учах	учаше	учаше	учасмо	участе	учаху
Conditional I		учио бих¹	учио би¹	учио би¹	учили бисмо¹	учили бисте¹	учили би¹
Conditional II		био бих учио¹	био би учио¹	био би учио¹	били бисмо учили¹	били бисте учили¹	били би учили¹
Imperative		—	учи	—	учимо	учите	—
Active past participle		учио m / учила f / учило n			учили m / училе f / учила n
Passive past participle		учен m / учена f / учено n			учени m / учене f / учена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Derived terms