Definify.com

Definition 2024

бучити

бучити

Serbo-Croatian

Alternative forms

(alternative infinitive): бу́чати

Verb

бу́чити impf ‎(Latin spelling búčiti)

(intransitive) to make loud noise, boom, roar

Conjugation

Conjugation of бучити

Infinitive: бучити		Present verbal adverb: бу́че̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: буча̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		бучим	бучиш	бучи	бучимо	бучите	буче
Future	Future I	бучит ћу² бучићу	бучит ћеш² бучићеш	бучит ће² бучиће	бучит ћемо² бучићемо	бучит ћете² бучићете	бучит ће² бучиће
Future	Future II	будем бучио¹	будеш бучио¹	буде бучио¹	будемо бучили¹	будете бучили¹	буду бучили¹
Past	Perfect	бучио сам¹	бучио си¹	бучио je¹	бучили смо¹	бучили сте¹	бучили су¹
	Pluperfect	био сам бучио¹	био си бучио¹	био је бучио¹	били смо бучили¹	били сте бучили¹	били су бучили¹
	Imperfect	бучах	бучаше	бучаше	бучасмо	бучасте	бучаху
Conditional I		бучио бих¹	бучио би¹	бучио би¹	бучили бисмо¹	бучили бисте¹	бучили би¹
Conditional II		био бих бучио¹	био би бучио¹	био би бучио¹	били бисмо бучили¹	били бисте бучили¹	били би бучили¹
Imperative		—	бучи	—	бучимо	бучите	—
Active past participle		бучио m / бучила f / бучило n			бучили m / бучиле f / бучила n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.