Definify.com
Definition 2024
вєсти
вести
Old Church Slavonic
Verb
вести • (vesti) (1st person singular present везѫ)
- to carry (by vehicle)
Usage notes
- вести is in the class of Old Church Slavonic concrete verbs. Its counterpart, возити (voziti) is an abstract verb.
See also
- нести (nesti)
Etymology 2
From Proto-Slavic *vesti, which descends from Proto-Indo-European *weǵʰ-.
Verb
вести • (vesti) (1st person singular present ведѫ)
Usage notes
- вести is in the class of Old Church Slavonic concrete verbs. Its counterpart, водити (voditi) is an abstract verb.
Russian
Etymology 1
From Proto-Slavic *vesti.
Pronunciation
Verb
вести́ • (vestí) impf (perfective повести́)
Usage notes
Вести́ is a concrete verb. Its counterpart, водить, is an abstract verb.
Conjugation
Conjugation of вести́ (class 7b/b imperfective transitive)
imperfective aspect | ||
---|---|---|
infinitive | вести́ vestí |
|
participles | present tense | past tense |
active | веду́щий vedúščij |
ве́дший védšij |
passive | ведо́мый* vedómyj* |
ведённый vedjónnyj |
adverbial | ведя́ vedjá |
ве́дши védši |
present tense | future tense | |
1st singular (я) | веду́ vedú |
бу́ду вести́ búdu vestí |
2nd singular (ты) | ведёшь vedjóšʹ |
бу́дешь вести́ búdešʹ vestí |
3rd singular (он/она́/оно́) | ведёт vedjót |
бу́дет вести́ búdet vestí |
1st plural (мы) | ведём vedjóm |
бу́дем вести́ búdem vestí |
2nd plural (вы) | ведёте vedjóte |
бу́дете вести́ búdete vestí |
3rd plural (они́) | веду́т vedút |
бу́дут вести́ búdut vestí |
imperative | singular | plural |
веди́ vedí |
веди́те vedíte |
|
past tense | singular | plural (мы/вы/они́) |
masculine (я/ты/он) | вёл vjól |
вели́ velí |
feminine (я/ты/она́) | вела́ velá |
|
neuter (оно́) | вело́ veló |
Pre-reform conjugation of вести́ (class 7b/b imperfective transitive)
imperfective aspect | ||
---|---|---|
infinitive | вести́ vestí |
|
participles | present tense | past tense |
active | веду́щій vedúščij |
ве́дшій védšij |
passive | ведо́мый vedómyj |
ведённый vedjónnyj |
adverbial | ведя́ vedjá |
ве́дши védši |
present tense | future tense | |
1st singular (я) | веду́ vedú |
бу́ду вести́ búdu vestí |
2nd singular (ты) | ведёшь vedjóšʹ |
бу́дешь вести́ búdešʹ vestí |
3rd singular (он/она́/оно́) | ведётъ vedjót |
бу́детъ вести́ búdet vestí |
1st plural (мы) | ведёмъ vedjóm |
бу́демъ вести́ búdem vestí |
2nd plural (вы) | ведёте vedjóte |
бу́дете вести́ búdete vestí |
3rd plural (они́) | веду́тъ vedút |
бу́дутъ вести́ búdut vestí |
imperative | singular | plural |
веди́ vedí |
веди́те vedíte |
|
past tense | singular | plural (мы/вы/они́) |
masculine (я/ты/он) | вёлъ vjól |
вели́ velí |
feminine (я/ты/она́) | вела́ velá |
|
neuter (оно́) | вело́ veló |
Derived terms
imperfective
|
perfective
|
Etymology 2
Pronunciation
- IPA(key): [ˈvʲesʲtʲɪ]
Noun
ве́сти • (vésti) f inan, f inan pl
- genitive singular of весть (vestʹ)
- dative singular of весть (vestʹ)
- prepositional singular of весть (vestʹ)
- nominative plural of весть (vestʹ)
- accusative plural of весть (vestʹ)
Serbo-Croatian
Etymology
See ве́зати.
Pronunciation
- IPA(key): /ʋêːsti/
- Hyphenation: вес‧ти
Verb
ве̑сти impf (Latin spelling vȇsti)
- (transitive, intransitive) to embroider
- (transitive, intransitive) to stitch
Conjugation
Conjugation of вести
Infinitive: вести | Present verbal adverb: ве́зӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ве́зе̄ње | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | везем | везеш | везе | веземо | везете | везу | |
Future | Future I | вест ћу2 вешћу |
вест ћеш2 вешћеш |
вест ће2 вешће |
вест ћемо2 вешћемо |
вест ћете2 вешћете |
вест ће2 вешће |
Future II | будем везао1 | будеш везао1 | буде везао1 | будемо везли1 | будете везли1 | буду везли1 | |
Past | Perfect | везао сам1 | везао си1 | везао je1 | везли смо1 | везли сте1 | везли су1 |
Pluperfect | био сам везао1 | био си везао1 | био је везао1 | били смо везли1 | били сте везли1 | били су везли1 | |
Imperfect | везијах | везијаше | везијаше | везијасмо | везијасте | везијаху | |
Conditional I | везао бих1 | везао би1 | везао би1 | везли бисмо1 | везли бисте1 | везли би1 | |
Conditional II | био бих везао1 | био би везао1 | био би везао1 | били бисмо везли1 | били бисте везли1 | били би везли1 | |
Imperative | — | вези | — | везимо | везите | — | |
Active past participle | везао m / везла f / везло n | везли m / везле f / везла n | |||||
Passive past participle | везен m / везена f / везено n | везени m / везене f / везена n | |||||
1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. |
Derived terms
References
- “вести” in Hrvatski jezični portal