Definify.com
Definition 2024
изнудити
изнудити
Serbo-Croatian
Verb
ѝзнудити pf (Latin spelling ìznuditi)
- (transitive) to extort
Conjugation
Conjugation of изнудити
Infinitive: изнудити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: ѝзнудӣвши | Verbal noun: — | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | изнудим | изнудиш | изнуди | изнудимо | изнудите | изнуде | |
Future | Future I | изнудит ћу2 изнудићу |
изнудит ћеш2 изнудићеш |
изнудит ће2 изнудиће |
изнудит ћемо2 изнудићемо |
изнудит ћете2 изнудићете |
изнудит ће2 изнудиће |
Future II | будем изнудио1 | будеш изнудио1 | буде изнудио1 | будемо изнудили1 | будете изнудили1 | буду изнудили1 | |
Past | Perfect | изнудио сам1 | изнудио си1 | изнудио je1 | изнудили смо1 | изнудили сте1 | изнудили су1 |
Pluperfect | био сам изнудио1 | био си изнудио1 | био је изнудио1 | били смо изнудили1 | били сте изнудили1 | били су изнудили1 | |
Aorist | изнудих | изнуди | изнуди | изнудисмо | изнудисте | изнудише | |
Conditional I | изнудио бих1 | изнудио би1 | изнудио би1 | изнудили бисмо1 | изнудили бисте1 | изнудили би1 | |
Conditional II | био бих изнудио1 | био би изнудио1 | био би изнудио1 | били бисмо изнудили1 | били бисте изнудили1 | били би изнудили1 | |
Imperative | — | изнуди | — | изнудимо | изнудите | — | |
Active past participle | изнудио m / изнудила f / изнудило n | изнудили m / изнудиле f / изнудила n | |||||
Passive past participle | изнуђен m / изнуђена f / изнуђено n | изнуђени m / изнуђене f / изнуђена n | |||||
1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. |
Related terms
- изнуђи́вати impf