Definify.com
Definition 2024
израчити
израчити
Serbo-Croatian
Verb
изра́чити pf (Latin spelling izráčiti)
Conjugation
Conjugation of израчити
| Infinitive: израчити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: изра́чӣвши | Verbal noun: — | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | израчим | израчиш | израчи | израчимо | израчите | израче | |
| Future | Future I | израчит ћу2 израчићу |
израчит ћеш2 израчићеш |
израчит ће2 израчиће |
израчит ћемо2 израчићемо |
израчит ћете2 израчићете |
израчит ће2 израчиће |
| Future II | будем израчио1 | будеш израчио1 | буде израчио1 | будемо израчили1 | будете израчили1 | буду израчили1 | |
| Past | Perfect | израчио сам1 | израчио си1 | израчио je1 | израчили смо1 | израчили сте1 | израчили су1 |
| Pluperfect | био сам израчио1 | био си израчио1 | био је израчио1 | били смо израчили1 | били сте израчили1 | били су израчили1 | |
| Aorist | израчих | израчи | израчи | израчисмо | израчисте | израчише | |
| Conditional I | израчио бих1 | израчио би1 | израчио би1 | израчили бисмо1 | израчили бисте1 | израчили би1 | |
| Conditional II | био бих израчио1 | био би израчио1 | био би израчио1 | били бисмо израчили1 | били бисте израчили1 | били би израчили1 | |
| Imperative | — | израчи | — | израчимо | израчите | — | |
| Active past participle | израчио m / израчила f / израчило n | израчили m / израчиле f / израчила n | |||||
| Passive past participle | израчен m / израчена f / израчено n | израчени m / израчене f / израчена n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||
Synonyms
- луфти́рати, прозра́чити
References
- “израчити” in Hrvatski jezični portal