Definify.com

Definition 2025

истући

истући

Serbo-Croatian

Verb

ѝстӯћи pf ‎(Latin spelling ìstūći)

(transitive) to beat, thrash

Conjugation

Conjugation of истући

Infinitive: истући		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: ѝстӯка̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		истучем	истучеш	истуче	истучемо	истучете	истуку
Future	Future I	истући ћу	истући ћеш	истући ће	истући ћемо	истући ћете	истући ће
Future	Future II	будем истукао¹	будеш истукао¹	буде истукао¹	будемо истукли¹	будете истукли¹	буду истукли¹
Past	Perfect	истукао сам¹	истукао си¹	истукао je¹	истукли смо¹	истукли сте¹	истукли су¹
	Pluperfect	био сам истукао¹	био си истукао¹	био је истукао¹	били смо истукли¹	били сте истукли¹	били су истукли¹
	Aorist	истукох	истуче	истуче	истукосмо	истукосте	истукоше
Conditional I		истукао бих¹	истукао би¹	истукао би¹	истукли бисмо¹	истукли бисте¹	истукли би¹
Conditional II		био бих истукао¹	био би истукао¹	био би истукао¹	били бисмо истукли¹	били бисте истукли¹	били би истукли¹
Imperative		—	истуци	—	истуцимо	истуците	—
Active past participle		истукао m / истукла f / истукло n			истукли m / истукле f / истукла n
Passive past participle		истучен m / истучена f / истучено n			истучени m / истучене f / истучена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively.