Definify.com

Definition 2024

напричати

напричати

Serbo-Croatian

Verb

напри́чати pf ‎(Latin spelling napríčati)

(transitive) to tell doubtful stories
(reflexive) to have a good talk

Conjugation

Conjugation of напричати

Infinitive: напричати		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: напри́ча̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		напричам	напричаш	наприча	напричамо	напричате	напричају
Future	Future I	напричат ћу² напричаћу	напричат ћеш² напричаћеш	напричат ће² напричаће	напричат ћемо² напричаћемо	напричат ћете² напричаћете	напричат ће² напричаће
Future	Future II	будем напричао¹	будеш напричао¹	буде напричао¹	будемо напричали¹	будете напричали¹	буду напричали¹
Past	Perfect	напричао сам¹	напричао си¹	напричао je¹	напричали смо¹	напричали сте¹	напричали су¹
	Pluperfect	био сам напричао¹	био си напричао¹	био је напричао¹	били смо напричали¹	били сте напричали¹	били су напричали¹
	Aorist	напричах	наприча	наприча	напричасмо	напричасте	напричаше
Conditional I		напричао бих¹	напричао би¹	напричао би¹	напричали бисмо¹	напричали бисте¹	напричали би¹
Conditional II		био бих напричао¹	био би напричао¹	био би напричао¹	били бисмо напричали¹	били бисте напричали¹	били би напричали¹
Imperative		—	напричај	—	напричајмо	напричајте	—
Active past participle		напричао m / напричала f / напричало n			напричали m / напричале f / напричала n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.