Definify.com

Definition 2024

napričati

napričati

Serbo-Croatian

Verb

napríčati pf ‎(Cyrillic spelling напри́чати)

(transitive) to tell doubtful stories
(reflexive) to have a good talk

Conjugation

Conjugation of napričati

Infinitive: napričati		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: napríčāvši		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Present		napričam	napričaš	napriča	napričamo	napričate	napričaju
Future	Future I	napričat ću² napričaću	napričat ćeš² napričaćeš	napričat će² napričaće	napričat ćemo² napričaćemo	napričat ćete² napričaćete	napričat će² napričaće
Future	Future II	budem napričao¹	budeš napričao¹	bude napričao¹	budemo napričali¹	budete napričali¹	budu napričali¹
Past	Perfect	napričao sam¹	napričao si¹	napričao je¹	napričali smo¹	napričali ste¹	napričali su¹
	Pluperfect	bio sam napričao¹	bio si napričao¹	bio je napričao¹	bili smo napričali¹	bili ste napričali¹	bili su napričali¹
	Aorist	napričah	napriča	napriča	napričasmo	napričaste	napričaše
Conditional I		napričao bih¹	napričao bi¹	napričao bi¹	napričali bismo¹	napričali biste¹	napričali bi¹
Conditional II		bio bih napričao¹	bio bi napričao¹	bio bi napričao¹	bili bismo napričali¹	bili biste napričali¹	bili bi napričali¹
Imperative		—	napričaj	—	napričajmo	napričajte	—
Active past participle		napričao m / napričala f / napričalo n			napričali m / napričale f / napričala n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.