Definify.com

Definition 2024

pričati

pričati

Serbo-Croatian

Verb

príčati impf ‎(Cyrillic spelling при́чати)

(transitive) to narrate, tell
(intransitive) to talk, converse, tell

Conjugation

Conjugation of pričati

Infinitive: pričati		Present verbal adverb: príčajūći		Past verbal adverb: —		Verbal noun: príčānje
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Present		pričam	pričaš	priča	pričamo	pričate	pričaju
Future	Future I	pričat ću² pričaću	pričat ćeš² pričaćeš	pričat će² pričaće	pričat ćemo² pričaćemo	pričat ćete² pričaćete	pričat će² pričaće
Future	Future II	budem pričao¹	budeš pričao¹	bude pričao¹	budemo pričali¹	budete pričali¹	budu pričali¹
Past	Perfect	pričao sam¹	pričao si¹	pričao je¹	pričali smo¹	pričali ste¹	pričali su¹
	Pluperfect	bio sam pričao¹	bio si pričao¹	bio je pričao¹	bili smo pričali¹	bili ste pričali¹	bili su pričali¹
	Imperfect	pričah	pričaše	pričaše	pričasmo	pričaste	pričahu
Conditional I		pričao bih¹	pričao bi¹	pričao bi¹	pričali bismo¹	pričali biste¹	pričali bi¹
Conditional II		bio bih pričao¹	bio bi pričao¹	bio bi pričao¹	bili bismo pričali¹	bili biste pričali¹	bili bi pričali¹
Imperative		—	pričaj	—	pričajmo	pričajte	—
Active past participle		pričao m / pričala f / pričalo n			pričali m / pričale f / pričala n
Passive past participle		pričan m / pričana f / pričano n			pričani m / pričane f / pričana n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Derived terms

References

“pričati” in Hrvatski jezični portal