Definify.com

Definition 2024

отићи

отићи

Serbo-Croatian

Verb

о̀тӣћи pf ‎(Latin spelling òtīći)

(intransitive) to leave, part
(intransitive) to go away
(intransitive) to set off

Conjugation

Conjugation of отићи

Infinitive: отићи		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: о̀тиша̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		одем / отиђем	одеш / отиђеш	оде / отиђе	одемо / отиђемо	одете / отиђете	оду / отиђу
Future	Future I	отићи ћу	отићи ћеш	отићи ће	отићи ћемо	отићи ћете	отићи ће
Future	Future II	будем отишао¹	будеш отишао¹	буде отишао¹	будемо отишли¹	будете отишли¹	буду отишли¹
Past	Perfect	отишао сам¹	отишао си¹	отишао je¹	отишли смо¹	отишли сте¹	отишли су¹
	Pluperfect	био сам отишао¹	био си отишао¹	био је отишао¹	били смо отишли¹	били сте отишли¹	били су отишли¹
	Aorist	одох / отиђох	оде / отиђе	оде / отиђе	одосмо / отиђосмо	одосте / отиђосте	одоше / отиђоше
Conditional I		отишао бих¹	отишао би¹	отишао би¹	отишли бисмо¹	отишли бисте¹	отишли би¹
Conditional II		био бих отишао¹	био би отишао¹	био би отишао¹	били бисмо отишли¹	били бисте отишли¹	били би отишли¹
Imperative		—	оди	—	одимо	одите	—
Active past participle		отишао m / отишла f / отишло n			отишли m / отишле f / отишла n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively.

Related terms

о̀длазити impf